Šta je imunološki sistem?

U ljudskom telu živi i razvija se 100 triliona ćelija. Svaka celija živi sopstveni život i ima rok trajanja, svoj biološki vek. Neke celije pre nego što umru osiguravaju zamenu, a neke umiru a da se zamena nije ostvarila. Jedne umiru a druge se radaju i dolaze na mesto prethodne. Samo kroz razmenu i obnavljanje zdravim novim celijama život normalno tece.
Teško je to osigurati u postojecim nehumanim uslovima života, kada je raznim hemikalijama otrovana okolina. Teško je to postici pod uslovima stalnog stresa i zasicenosti hranom sa štetnim konzervansima i kancerogenim materijama u sebi. Teško je to postici pod neprekidnim uticajima radioaktivnih metala.

Kožne celije žive u proseku 7 dana, krvne celije 1 mesec a celije u koštanom tkivu 12 meseci. U celijama drugih tkiva celije mogu živeti od šest do devet meseci. U proseku, telo mora biti u potpunosti obnovljeno u toku jedne godine. Nastankom hronicnih bolesti pod uticajem spoljnih i unutrašnjih faktora, u celiji se fomiraju “šljake”, otpadi, mrtvi molekuli, odnosno, loš gradivni materijal. Nakon što je istekao rok trajanja, celije se raspadaju na mnoge sastojke koji kao šljaka ulaze u krv i kruže sistemom krvnih sudova.

Sledeca generacija celije se gradi od elemenata koji su u krvi. Ako su u krvi loši materijali nastace loša celija. Novonastale celije su trošne i pre nego zapocnu svoj radni vek osudene su na bolest. Od celija koje su tako nastale nastaju hronicne bolesti a takve celije su sklone mutiranju i kada mutiraju nastaju bolesna tkiva sa najtežim oboljenjima. Celije raka se ne pojavljuju u zdravom tkivu! Svaki karcinom je uslovljen i unapred odreden hronicnim bolestima. Svaki organizam ima stotine usnulih kanceroznih nukleusa. Da bismo se oslobodili hronicnih bolesti, organizmu treba kvalitetan materijal za sopstvenu izgradnju koja se sastoji od novih zdravih celija.

Legenda kaže: „Tvorac života, gledanjem u prve korake coveka na Zemlji, stavio je na jedan njegov dlan bolest, na drugi lek protiv nje i podigao mu je ruke iznad glave. Vetar koji je duvao, sa dlanova je podigao i bolest i lek da se sukobe. Tako je od prve minute svog života covek osuden na vecnu borbu sa bolestima. Tvorac koji je posmatrao coveka u toj borbi, shvatio je da treba da mu osigura i cuvara koji ce ga cuvati i bez njegove volje. Dao mu je na dar – imunitet“.

Ljudski imuni sistem je složen i još uvek cuva mnoge tajne. Mi smo svesni postojanja njegovih elemenata poznatih kao protiv virusni obrambeni mehanizam, antimikrobni obrambeni sistem te antitumorski imunitet.

I kod najzdravijih osoba s vremena na vreme, pod uticajem raznih faktora, ukljucujuci i kancerogene, formiraju se atipicne celije koje narušavaju imuni sistem. To se dogada uvek kada se sistem aktivira „protiv svojih principa – lažnih signala i preusmeravanja“.

Slab imuni sistem nije u mogucnosti da se bori, što dovodi do mutacije atipicnih celija, koje izazivaju razvoj razlicitih malignih oboljenja.
Trenutno, u celom svetu, ogromna pažnja se posvecuje složenim proizvodima biljnog porekla koji su u stanju da mobilišu prirodne zaštitne mehanizme organizma, tj. imunološki sistem.

Zašto strucnjaci svoju pažnju i interesovanje sve više okrecu ka istocnoj medicini?

Današnji novi lekovi deluju na posledice i to ima logike, ali se tu sve i završava. Posledica nije uzrok. Ukoliko se ne deluje na uzrok, posledice se posle izvesnog vremena ponovo javljaju. To su shvatili svi koji se bave lecenjem ljudi i svi bez izuzetka tvrde da bolest nestaje ako se otkloni uzrok.

„Svakodnevni hranljivi proizvodi“ koji se koriste u istocnoj medicini imaju u sebi i život i zdravlje, imaju sklad, ravnotežu i kvalitetne gradivne materije potrebne svakoj celiji u svim tkivima. Ovi svakodnevni unosi hranljivih proizvoda, vrše vracanje na stanje pre nego što je organizam narušen i to na bio-energo-imunom nivou.

Terapije pomocu klasicnih, odnosno farmako preparata savremene farmacije zapada, nemaju imunostimulirajuce efekte nego deluju samo na posledice. Cesto imaju previše suprotnosti i kontraindikacija pa nakon prestanka njihovog korišcenja poremecaji se ponovo vracaju jer je izvršeno delovanje na posledicu a ne na uzrok.

Istocnjacki preparati stimulišu i pokrecu imuni sistem. Oni su zapravo koncentrovana hrana u malim dozama ali dovoljne za podsticanje na celijskom nivou, cesto uz brzo aktiviranje imuniteta u celini, nasuprot autoimunim reakcijama i brzim slabljenjem imuniteta i razvoja opasnih komplikacija kada su u upotrebi tzv. savremeni lekovi koje ljudi koriste jedno vreme, zamenjuju ih novim još savremenijim, ali uz veliki rizik da trajno oštete delove tela (organa) ili ceo sistem organa ili tkiva u njima. Zato je komplementarna medicina sve više zastupljena. Specijalisti širom sveta se okrecu tradiciji, hrani umesto lekovima, kretanju umesto ucmalosti, uzroku umesto posledici…

U novije vreme, posvecuje se više pažnje kompleksnim preparatima biljnog porekla, koji imaju sposobnost da pokrenu jedinstvene zaštitne mehanizme samog organizma tj. imunog sistema. Postavlja se pitanje zašto specijalisti širom sveta sve više obracaju pažnju na istocnjacku medicinu. Ona nas poražava sa svojim logicno-posledicnim efektnim delovanjem na uzroke koje izazivaju bolesti. Prirodni preparati upotrebom u istocnoj medicini nose život i zdravlje i uspostavljaju narušenu harmoniju na energo-biohemijskom nivou. Medutim, terapije u kojima se primenjuju farmako preparati sa imunostimulirajucim delovanjem, cesto sprovode degenerisano pokretanje autoimunih reakcija, njihov opasan razvoj i zdravstvene komplikacije. Zbog toga, specijalisti komplementarne medicine u celom svetu koriste razne lekovite pecurke.

Najbolje dostignuce u istocnoj medicini jeste fungoterapija
(lečenje gljivama)


Interes klinika je da imaju ozdravljenje ljudi kao krajnji rezulatat. Jedinstvenom kombinacijom imunomodulirajucih supstanci iz pecuraka i fitoprotektivnim delovanjem
ekstrakata ovih biljaka - pecuraka, dobijeni su veoma zapaženi rezultati.

Korporacija “FOHOW-FENIKS” predstavlja jedinstvenu zdravstvenu formulu na temelju medicinskih iskustava drevnih lekara i zabeleženih recepata, pomocu viših gljiva: Kordiceps, Rejši i Šiitake.

Ljudski organizam ima zapanjujuci broj mehanizama pomocu kojih se štiti od bolesti, a svi oni zajedno cine imunološki sistem.

To organizam cini na nekoliko nacina:

- Stvaranjem prepreke koja sprecava bakterije i viruse da udu u telo.
- Otkrivanjem i eliminisanjem bakterija i virusa koji uspeju da udu u telo, pre nego što
dobiju priliku da se reprodukuju i razmnože.
- Eliminacijom virusa ili bakterija koji su uspeli da se razmnože u kolicini dovoljnoj da
pocnu da izazivaju probleme.
- Nalaženjem kancerogenih (ili ostalih neželjenih celija) i njihovom eliminacijom.

Najocigledniji delovi imunog sistema su lako vidljive prepreke - koža, oci, nos i usta. Koža je cvrsta i otporna na bakterije i luci antibakterijske supstance. Suze i sluz sadrže enzim koji razara celijske zidove mnogih bakterija. i pljuvacka ima antibakterijska svojstva. A ako neki mikrobi produ pljuvacku, iduci nivo odbrane predstavlja želudacna kiselina.

Vecina bakterija i virusa ne prode prvu liniju odbrane tela, ali neki uspeju, i kada se jednom nadu u telu, imuni sistem se protiv njih bori na drugom nivou - nivou suocavanja i pobede. Za vecinu ljudi virusne i bakterijske infekcije najcešci su uzroci bolesti. One uglavnom traju sve dok telo ne postane imuno na te odredene mikrobe i ne oporavi se. Ali vecina ljudi je najzainteresovanija za unutrašnji rad imunog sistema.

Koji su sastavni delovi imunološkog sistema?

Sastavni delovi imunog sistema cine:

Antitela - Antitela (poznata i kao imunoglobulini i gamaglobulini) su proteini u obliku slova Y koji reaguju na odredene bakterije, viruse ili toksine koje zovemo antigenima. Proizvode ih bela krvna zrnca.

Antitela se mogu vezati za toksine, onemoguciti njihova hemijska dejstva ili signalisati da treba ukloniti napadaca.

Dele se na pet vrsta. Njihova imena se generalno skracuju. Na primer, imunoglobulin A ima skracenicu IgA. Evo svih skracenica: IgA, IgD, IgE, IgG, i IgM.

Koštana srž - Koštana srž proizvodi nova crvena i bela krvna zrnca. Crvena krvna zrnca se u potpunosti formiraju u koštanoj srži, a zatim ulaze u krvotok. S druge strane, vecina belih krvnih zrnaca sazreva negde drugde, u fabrikama lociranim u dugim kostima tela. Srž proizvodi sva krvna zrnca iz stem celija. One se zovu "stem celije' (osnovne celije) zato što prethode razlicitim tipovima celija. Mogu imati razlicitu svrhu i po potrebi se promeniti u odredeni tip belih krvnih zrnaca.

Komplement - Ako bacilli i prodru kroz fizicke i hemijske barijere tela i udu u krvotok, aktivira se i napada ih mešavina tecnih proteina koja se zove komplement. Komplement obuhvata niz proteina. Iako u krvotoku postoje milioni razlicitih antitela, svako je senzitivno na odredeni antigen. U sistemu komplementa postoji samo šacica proteina koji slobodno plutaju po krvi. Komplementi se proizvode u jetri. Proteini komplementa se aktiviraju i kombinuju (komplementarni su) sa antitelima. Oni uzrokuju lizu (pucanje) celija i šalju signal fagocitima da odredenu celiju treba ukloniti.

Interferon je još jedan od proteina koji proizvodi vecina celija u telu. Zadatak interferona jeste da omoguci celijama da jedna drugoj šalju signale. Kada celija otkrije interferon ostalih celija ona pocinje da proizvodi proteine koji pomažu u sprecavanju repliciranja virusa u celiji i stimuliše celije ubice.

Hormoni - Imunološki sistem proizvodi nekoliko hormona. Ti hormoni su opšte poznati kao limfokini. Neki hormoni u telu koce imuni sistem. To su steroidi i kortikosteroidi (komponente adrenalina).

Timozin je hormon koji podstice proizvodnju limfocita (limfocit je oblik belog krvnog zrnca). Smatra se da ga proizvodi timus.

Interleukini su još jedna vrsta hormona koju stvaraju crvena krvna zrnca. Interleukin-1 proizvode makrofagi nakon što pojedu nepoznatu celiju. Kada stigne do hipotalamusa, IL-1 uzrokuje groznicu i zamor, i ubija mnoge vrste bakterija.

Tumor Necrosis Factor (TNF) takode proizvode makrofagi. Može da ubije celije tumora i pomaže u stvaranju novih krvnih sudova.

Limfni sistem - sva tkiva tela konstantno su uronjena u limfu, prozirnu tecnost slicnu vodi, koja nastaje iz krvi. Limfni sistem otkriva i uklanja bakterije i otpad. Limfna tecnost na kraju stiže do limfnih cvorova, telesnih "fabrika za obradu otpadnog materijala", u kojima se dalje obraduje.

Limfni cvorovi su zapravo filteri koji hvataju bacile i ostala strana tela. Cvorovi sadrže armije limfocita koji treba da se izbore sa bacilima. Limfociti su vrsta belih krvnih zrnaca koja neutrališu ili uništavaju bacile. Prilikom borbe protiv infekcije limfni cvorovi mogu oteci. Limfoidni organi obuhvataju koštanu srž i timus, kao i limfne cvorove, slezinu, krajnike i adenoide, slepo crevo i grupice limfoidnih tkiva u tankom crevu poznate kao Pejerove ploce.

Prosecno ljudsko telo sadrži otprilike 1 do 2 litre limfne tecnosti.

Slezina - Slezina filtrira krv u potrazi za nepoznatim celijama i starim crvenim krvnim zrncima koje treba zameniti. To je organ velicine pesnice smešten u gornjem levom delu abdomena. Slezina sadrži dva osnovna tipa tkiva: crvenu pulpu koja izbacuje stara krvna zrnca, i belu pulpu koja sadrži limfoidno tkivo. Razliciti delovi slezine specijaliziraju se za razlicite vrste imunocelija. Kada mikroorganizmi putem krvi dospeju u crvenu pulpu, zarobljavaju ih imunocelije poznate kao makrofage.

Timus - Timus se nalazi u grudnom košu, izmedu grudne kosti i srca. Odgovoran je za proizvodnju T - celija i važan je za njihovo sazrevanje.
Bela krvna zrnca - Bela krvna zrnca veoma su važan deo vašeg imunološkog sistema. Ona zapravo predstavljaju veliku zbirku razlicitih celija koje medusobno saraduju u procesu uništavanja bakterija i virusa. Evo razlicitih vrsta, imena i klasifikacija belih krvnih zrnaca koje trenutno deluju u našem telu: Leukociti, Limfociti, Monociti, Granulociti, B-celije, Celije plazme, T-celije, T-celije pomagaci, T-celije ubice, T-celije ugušivaci, Celije prirodne ubice, Neutrofili, Eozinofili, Bazofili, Fagociti, Makrofagi... Sva bela krvna zrnca poznata su kao leukociti. Ona se ponašaju kao živi, nezavisni jednocelijski organizmi, krecu se poput ameba i sami hvataju stvari tako što ih obuhvate.

Postoje tri vrste leukocita:

- Granulociti, koji obuhvataju 50 do 60 posto svih leukocita. Oni se dalje dele na tri
vrste: neutrofile, eozinofile i bazofile. Granulociti su ime dobili po tome što sadrže
granule. U zavisnosti od vrste celije, granule sadrže razlicite hemikalije.

- Monociti, koji cine 7 posto svih leukocita. Monociti na kraju postaju makrofagi.

- Limfociti, koji obuhvataju 30 do 40 posto svih leukocita. To su bela krvna zrnca od
kljucnog znacaja za imuni sistem. Postoji dve vrste limfocita - B limfociti (B celije) i T limfociti (T celije). Oni koji sazrevaju u koštanoj srži zovu se B celije, a one koji koji sazrevaju u timusu T celije.

Vecina organa imunog sistema bavi se rastom, razvojem i distribucijom limfocita. Ti organi zovu se limfoidni organi. Limfociti putuju kroz krv u potrazi za stranim celijama. B celije koriste antitela da bi locirale bakteriju, dok se T celije zapravo bore protiv nje.

- B celije dejstvuju pomocu majušnih antitela. U svakom trenutku u krvi se nalazi na hiljade razlicitih B celija, i svaka je naoružana antitelima protiv odredenog bacila. Ali dok ne dode do kontakta sa nekim bacilom njih ima samo nekoliko. Kada do kontakta konacno dode, B celije se dramaticno brzo množe i oslobadaju velike kolicine odgovarajucih antitela.

Proces funkcioniše na sledeci nacin: kada bacil naleti na B celiju ona se razmnožava i formira svoje verzije, koje se zovu celije "plazme". Celije plazme stvaraju antitela koja napadaju bacile. Antitela lociraju odredeni bacil da bi ga fagociti lakše pojeli. Neke B celije nastave da se razmnožavaju i nakon uništavanja bacila, jer ce u slucaju njegovog povratka antitela biti spremna.

- T celije funkcionišu malo drugacije. Pošto se mnogi bacilli poput virusa i parazita kriju unutar celija, zadatak T celija je da identifikuju i unište te celije. Postoji dve vrste T celija: celije "ubice" i celije "pomagaci". Celije pomagaci identifikuju celije u koje je prodrto i aktiviraju uzbunu. Zatim dolaze celije ubice i uništavaju napadace. Sve to se dešava zato što napadnute celije otkriju svoj položaj pomocu abnormalnih proteina na površini. Kada se celija pomagac susretne sa abnormalnim proteinima, ona ispušta hemikalije koje se zovu limfokini i koje govore celijama ubicama da treba da se razmnožavaju. Celije ubice potom naciljaju abnormalnu celiju i unište je. I baš kao B celije, neke celije ubice se zadrže u blizini, spremne da napadnu sve abnormalne celije na koje naidu. I to je najkrace moguce objašnjenje imunološke reakcije.

Dok je imunitet nenarušen, ne razvija se ni AIDS, ni rak, ni bilo koja druga latentna bolest, poput herpesa ili bilo cega drugog što postoji u svakom organizmu, na isti ili razlicit nacin, ali postoji kao jedna latentna opasnost. Najvažnije je da nateramo svoj imuni-sistem da efikasno funkcioniše, i na taj nacin stvaramo velike šanse da, savršeno zdravi, živimo jedan potpuno zdrav i kvalitetan nacin.

Najvažnije o tretmanu kancera

Maligno oboljenje nastaje kada telo ne uspe da prepozna i uništi celije koje se ne razmnožavaju normalno. Zašto? Kod prosecnog coveka svakodnevno se replicira oko 100,000,000 celija, što je broj koji sam po sebi podrazumeva da ce se neke od njih replicirati sa greškom. Jedna od glavnih funkcija imuno-sistema jeste da otkrije i uništi takve celije, a ako u tome ne uspe, nastaje rak. To znaci da je kancer pre svega bolest disfunkcije imuniteta.

Da bi došlo do pojave zlocudnog tumora, moraju se desiti tri stvari:

Pocetak procesa predstavlja greška u replikaciji celije. Postoje brojni uzroci povecanja broja takvih grešaka, a najcešce su to hemikalije (karcinogeni), virusi i naravno - životno doba. Sa 10 godina vecina ljudi ima jako malo grešaka pri reprodukciji celija, manje od 1.000 dnevno na ukupan broj od 100 miliona replikacija. Po nekim teorijama, do svoje 60. godine imamo bar 100.000 celija koje se ne razmnožavaju normalno. Kao posledica toga, rak se cešcee srece kod šezdesetogodišnjaka nego kod deteta od deset godina.
Druga stvar koja mora da se desi jeste da imuno-sistem ne prepozna nenormalnu celiju kada se ona formira. Ako takva celija prode neprimeceno i opet se podeli, onda cesto dolazi do treceg koraka. Imuno-sistem ne reaguje (ili bar ne reaguje idealno) i dozvoli da tumor nastavi da raste. U vecini slucajeva organizam ce savladati tumor tokom nekoliko dana/nedelja/meseci njegovog postojanja. Ali, tumor ponekad izbegne otkrivanje i raste dok ne postane toliko velik da sadrži na stotine miliona celija. Dešava se da taj proces traje i 10 godina, a tada je imuno-sistemu teško da organizuje efektnu odbranu protiv napadaca. Koncept konvencionalnog lecenja raka pociva na cinjenici da tumor treba iseci, spaliti i otrovati da bi se ubile maligne, i pritom podržale zdrave celije. Metode izbora su operacija, hemoterapija i radijacija, i to je najbolje što savremena medicina može da ponudi.

Medutim, zdravstvene institucije u svetu (narocito u Japanu) ovim standardnim metodama postepeno dodaju još jednu komponentu - dodatnu podršku imunološkom sistemu. Najjaca klasa lekova protiv raka koji se trenutno koriste u svetu su polisaharidni imunomodulatori. To su jedinjenja koja pokrecu funkciju imuno-sistema, vezuju se za površinske receptore raznih imuno-celija i aktiviraju ih. Oni stimulišu dodatnu proizvodnju takvih celija, ili oslobadaju citokine, proteine koji izazivaju nekrozu tumora. Nije dovoljno uzeti nož i iseci maligno tkivo, uništiti ga pomocu hemioterapije ili spaliti zracenjem. Time se ne uklanja uzrok raka, a to je disfunkcija imunog sistema koje je i dozvolila da dode do razvitka malignog tkiva. Neophodno je preduzeti adekvatne korake da bi se pokrenula efektna i odgovarajuca reakcija imuniteta. Uz konvencionalni tretman raka stopa povratka tumora toliko je visoka da je lekarima u Americi cak zabranjeno da koriste rec "lek". Umesto toga, od njih se zahteva da koriste izraz "u remisiji". To je zato što se zna da je gotovo sigurno da ce se rak vratiti u sledecih 5 godina. Zašto? Zato što je, nakon operacije i hemoterapije i zracenja, isti onaj uzrok koji je doveo do stvaranja malignog tumora još uvek prisutan.

Poslušajte savet lekara, ali se nemojte plašiti da konvencionalnom lecenju dodate i ono što vam zdrav razum nalaže da je ispravno. Ako se vaš lekar tome opire, uputite ga na vebsajtove posvecene zdravlju.

Postoji više od 10.000 dostupnih istraživackih radova na temu polisaharida imunomodulatora i njihove primene u lecenju raka. To su naucne studije ciji su autori strucnjaci iz americkog Državnog zdravstvenog instituta, Harvarda, Japanskog društva za borbu protiv raka, Kineske državne institucije F, i ostalih, svetski priznatih institucija i organizacija. Vecina ljudi nece, nažalost, izmeniti svoje prehrambene navike, niti smanjiti nivo stresa, niti ce se preseliti na mesta sa nižom elektromagnetskom silom i manje zagadenim tlom i vodom. Ali kada se rak jednom pojavi, logicno je da se preduzmu odlucniji koraci. Zdravo se hranite, pijte cistu vodu, držite se podalje od toksicnih hemikalija, prestanite sa pušenjem. Ako živite u selu u kojem se biljke svakodnevno prskaju pesticidima i herbicidima, preselite se.

Ovo su samo logicni, razumni koraci koje cete preduzeti da biste smanjili rizik ponovne pojave raka. Na Zemlji raste oko 140.000 vrsta pecuraka, ali je nauci dostupno svega 10% - otprilike 14.000 imenovanih vrsta. Pod terminom "gljiva" podrazumeva se definicija koju su dali Chang i Miles (1992): "makrofungusi sa osobenim plodnim telom koje može da se razvija iznad ili ispod zemlje, a dovoljno je veliko da se vidi golim okom i ubere rukom." Pecurke su ogroman, ali nedovoljno iskorišcen izvor polisaharida sa antitumornim i imunostimulacionim svojstvima i veliki potencijal za stvaranje novih i mocnih farmaceutskih proizvoda.

Vecina gljiva Basidiiomyceta sadrži biološki aktivne polisaharide u plodnim telima, kultivisanom micelijumu, kao i u tecnosti za kultivisanje mikroorganizama. Podaci o polisaharidima u pecurkama dobijeni su analizom 651 vrste i 7 infraspecificnih taksona od 182 roda viših hetero i homobazidiomiceta.Ovi polisaharidi su razliciog hemijskog sastava, i vecina pripada grupi beta-glukana; oni imaju ß-(1>3) veze u glavnom lancu glukana i dodatne ß-(1>6) cvorove koji imaju antitumorsko dejstvo. Izgleda da su glukani vece molekularne težine delotvorniji od onih manje molekularne težine.

Da bi se poboljšala njihova antitumorska i klinicka svojstva (uglavnom rastvorivost u vodi) polisaharidi se cesto hemijski modifikuju. Osnovne procedure koje se koriste za hemijsko poboljšanje su: Smitovo razgradivanje (oksido-reduko-hidroliza), formoliza i karboksimetilacija. Vecina klinickih dokaza antitumorskih svojstava poticu od komercijalizovanih pollisaharida - lentinana, PSK-a (krestina), i shizofilana, ali dobre rezultate daju i polisaharidi nekih drugih vrsta pecuraka. Njihovo dejstvo posebno je blagotvorno na klinikama na kojima se koriste zajedno sa hemoterapijom. Polisaharidi gljiva sprecavaju onkogenezu i u tom smislu pokazuju direktno antitumorsko dejstvo.

Joomla Templates - by Joomlage.com
Pratite nas na Facebook-u