Probiotici i prebiotici
Pojam probiotika nije nov kako se često misli, naprotiv uveden je 1965. godine i odnosi se upravo na mikroorganizme koji pozitivno deluju na zdravlje čoveka.
No
belovac Ilija Ilič Mečnikov ukrajnski naučnik je otkrio da je za dugovečnost bugarskih seljaka zaslužna intenzivna i redovna upotreba fermentisanih mlečnih proizvoda u njihovoj ishrani. Crevna flora je pojam koji se odnosi na sve mikroorganizme (MO) koji naseljavaju naša creva i pomažu nam svojim korisnim delovanjem za normalno funkcionisanje creva. U ljudskom organizmu već postoje određene bakterijske vrste koje čine crevnu floru. U zavisnosti od načina ishrane i drugih uticaja dolazi do narušavanja ravnoteže u sadržaju crevne flore: primenom lekova, posebno antibiotika, kao i prilikom prevelikog konzumiranja alkohola, stresa, određenih bolesti ili pod uticajem toksičnih supstanci.
U ovim slučajevima smanjuje se količina „korisnih” bakterija i stvaraju se uslovi u kojima štetne bakterije preovlađuju i narušavaju crevnu floru i pravilno apsosrbovanje hranljivih materija.
Probiotski preparati sadrže korisne bakterije i gljivice koji unosom regulišu narušenu crevnu floru i obnavljaju crevnu sluznicu, smanjuju uticaj loših bakterija i parazita koji su uzročnici bolesti. Probiotski preparati na najprirodniji način regulišu narušenu crevnu floru i vraćaju ravnotežu između korisnih i štetnih bakterija virusa i parazita. Najpoznatije pozitivne bakterije za regulisanje mikroflore su bifidobakterije.
Bifidobakterije čini više od 28 vrsta koje su osnovni sadržaj crevne flore donjeg dela gastrointestinalnog trakta. Njihovom metaboličkom aktivnošću se apsorbuje više vitamina i ostalih hranljivih materija kao i stvaranje sredine koja sprečava rast patogenih bakterija. Bifidobakterije u debelom crevu razlažu ugljene hidrate i tako stvaraju umereno kiselu sredinu koja sprečava rast bakterija i drugih patogenih mikroorganizama. Bifidobakterije imaju uticaj na metabolizam masnih kiselina, žučnih kiselina, holesterola i steroidnih hormona u crevnom traktu. One stvaraju veliki broj vitamina, uključujući vitamine B grupe kao i vitamin K, koji se apsorbuju i ulaze u cirkulaciju. Pored toga masne kiseline kratkih lanaca koje stvaraju bifidobakterije iz ugljenih hidrata su primarni izvor energije za epitelne ćelije debelog creva. Bifidobakterije deluju kao mikroekološki regulatori: aktiviraju usvajanje hranljivih materija u crevima, poboljšavaju imunitet, usporavaju rast patogenih bakterija.
Brojne stu
dije su pokazale da direktno uzimanje korisnih bakterija ne dozvoljava da se naruši ravnoteža crevne mikroflore, ali je taj efekat kratkotrajan. Da bi se bifidobakterije zadržale u crevnom traktu potrebna je posebna sredina za bifidobakterije - bifidofaktor - prebiotik.
Prebiotik se ne vari u želudcu i zbog toga kada se uzima oralno direktno ide u crevni trakt gde stvara pozitivnu sredinu za probiotske bakterije. Na taj način je omogučeno usvajanje hranljivih materija u toku metaboličkih procesa u organizmu. Bifidofaktor je jedan od najznačajnijih prebiotika koji selektivno stimuliše rast i aktivnost bifidobakterija i time smanjuje broj patogenih bakterija u crevima .
