Pravilno usvajanje kalcijuma
Usvajanje kalcijuma se otežava: - kod preteranog konzumiranja kafe i čaja - kod istovremene upotrebe preparata bogatih kalcijumom sa čajem i kafom. - kod nezdravih ekoloških zagađenja životne sredine - pri upotrebi gaziranih pića u ishrani - pod bolesti želudačno probavnog trakta- u procesu starenja
Usvajanje kalcijuma se poboljšava kada ima dovoljne količine vitamina Di magnezijuma u hrani koju konzumirate. Kod trudnoće je povećana potreba za kalcijumom kao i za mnogim drugim vitaminima i mikroelementima što je uslovljeno jakim uticajem na razvoj ploda. Kod oskudne ishrane, dolazi do komplikacija u toku trudnoće, hormonalnih promena i stvara se hronični nedostatak nivoa kalcijuma.
Kliničke manifestacije nedostatka kalcijuma su nespecifične i pojavljuju se grčevi i bolovi u mišićima, mišićni trzajevi, parestezije, bolovi u kostima, promene u hodu, povećano propadanje zuba (karijes). Poslednja manifestacija nedostatka kalcijuma može biti osteopenija i osteoporoza.
Kod trudnica sa nedostatkom kalcijuma se povećava rizik slabosti materice i hipotoničnog krvarenja tokom porođaja. Na kraju trudnoće plod uzima iz majčinog skeleta 30 grama kalcijuma. Bez dopunskog kalcijuma kod većine trudnica stvara se latentni deficit kalcijumaU trudnoći je preporučljivo dodavanje kalcijuma u prvom i drugom tromesečju trudnoće ( ne kasnije od 25 nedelje kod normalnog toka trudnoće). Kod patološke trudnoće potrebno je da se povećava unos kalcijuma, može se dodati kalcijum i u kasnijim fazama trudnoće).
Posebna visoka osetljivost tkiva ploda u razvoju kod deficita kalcijuma je u prvih 60 dana trudnoće. Pri kraju trudnoće i uoči porođaja dodatni kalcijum netreba da se koristi, jer pri rođenju neophodno je da plod ima fiziološku osteomelaciju za normalnu konfiguraciju glave i smanjenja traume pri rođenju.Kalcijum ulazi u plod transplacentno (kroz placentu), njegova
količina zavisi od količine kalcijuma u organizmu majke i od stanje placentarnog krvotoka posteljice ( kod narušenog krvotoku u materici i posteljici može doći do nedovoljno usvajanje kalcijuma u plodu deteta ). Na kraju trudnoće nivo kalcijuma u krvi ploda je maksimalan, a u serumu krvi pupčane vrpce nivo kalcijuma je uvjek malo viši, nego kod majke.Posle rođenja nivo kalcijuma kod deteta zavisi od njegovog usvajanja kalcijuma iz hrane. Iz majčinog mleka dete dobija oko 200 mg kalcijuma dnevno. Žena gubi za jedan dan pri dojenju 400 mg kalcijuma. Koncentracija kalcijuma u majčinom mleku se smanjuje u zavisnosti od trajanja dojenja.Sadržaj kalcijuma u majčinom mleku pre svega zavisi od načina ishrane i uzimanja preparata koji sadrže kalcijum. Bez dodatnog unošenja kalcijuma kod mnogih dojilja se javlja deficit kalcijuma. Kod beba čije su majke sa deficitom kalcijuma u 30-50 % se javlja neonatalna hipokalcihemija ( rana, srednja ili kasna ).Kada rana neonatalna hipokalcihemija nije komplikovana i ne odražava se na posledice razvoja bebe, kod srednje neonatal
ne hipokalcihemije u 50% dece se razvija hipoplazija gleđi mlečnih zuba u kasnom postnatalnom periodu. Usled kasne neonatalne hipokalcihemije kod trudnica javlja se rahitis, hipoplazmija gleđi kako mlečnih tako i stalnih zuba, zaostajanje u rastu bebe.Kod dece i tinejdžera u razvoju nizak sadržaj kalcijuma u ishrani se može dugo manifestovati kao nenarušena mineralizacija kostiju skeleta, ali kasnije može biti uzrok nedostatka koštane mase u znatno starijem uzrastu, a u kritičnim periodima života ( trudnoća, menopauza ) dovodi do osteoporoze. Treba naglasiti da su mogućnosti usvajanja kalcijuma kod deteta pri dugom periodu deficita kalcijuma ograničene. 90-95% celokupnog kalcijuma u organizmu odraslog čoveka se akumulira u tinejdžerskom uzrastu.Rizik preloma kostiju kod žena koje su mlađe od 50 godina je veći 2 puta ukoliko je u detinjstvu imala nedostatak kalcijuma.
